Током прве Летње школице у Братиловцу наши предавачи су се трудили да полазници буду што мање оптерећени формалном наставом. Наш главни циљ био је да кроз игру научимо децу да уче. Међутим, неретко су они много више успевали да науче нас.
У трку, скоку, кроз намрштене обрве, гледајући у сунце, изговарали су праве мудрости и бивали учитељи онима који их уче.
Мисли малих учитеља
Неке од њих успели смо и да забележимо:
Шта волиш да једеш? – Једем све што дао Бог.
Шта ти се не свиђа у школи? – Не свиђа ми се што када пада киша завршимо раније, па кући опет морам да чувам овце.
Зашто ниси појео пљескавицу, не свиђа ти се? – Много ми се свиђа, али оставио за мог брата – да му понесем. Мој брат највише воли пљескавице.
Још много оваквих реченица нисмо успели да забележимо, али су оне – сасвим сигурно, обележиле наша срца заувек.
